Pravilna ishrana

Pravilna ishrana kod savremenog čoveka zbog načina života i rada postaje sve više nedostižna,nažalost pravilna ishrana izostaje i kod dece i tinejdžera a reči pravilna ishrana postaju nešto apstraktno i misteriozno.

lzmedu tela i duha postoji stalan uzajamni odnos. Nezamislivo je da čovek poseduje duševni mir, ako je telo bolesno i obrnuto. A da bi iduh i telo funkcionisalo kako treba potrebni su izvori energije. Hrana je temelj ljudskog zdravija i njoj čovek posvećuje skoro pola života. lzbor hrane predtsvija i najznačajni korak u životu. Od njega zavisi i celokupno funkcionisanje i tela i duha. Potreba šta jesti, piti, kada koliko, gde se nameće sama po sebi. Nju život diktira, uslovijava i traži od nas da joj se povinujemo u svakom pogledu. Na nama je izbor šta izabrati od hrane.

Pravilna ishrana

Ishrana podrazumeva niz fizioloških procesa (uzimanje hrane, apsorpcija, asimilacija hranjivih sastojaka), a citj joj je održavanje života, stvaranje novih tkiva, rast i razvoj, obnavijanje istrošenih tkiva, normalna funkcija organa, stvaranje energije, fizička aktivnost, održavanje zdravlja i radne sposobnosti. Za život i rad svih ljudskih bića neophodno je unošenje u organizam životnih namirnica u obliku, sadržaju, količini i meri, zavisno u kom se dobu živo biće nalazi. Zato je potrebno na samom početku, pri rođenju, od prvog dana, voditi računa o pravilnoj ishrani. Pravilna ishrana podrazumeva svakodnevno unošenje životnih namirnica koje u sebi sadrže veoma značajne materije, a koje se dele na: pretežno gradivne, ili plastične; energetske termodinamske i protektivne ili zaštitne.

Gradivne materije
Gradivne materije služe za izgradnju ćelija, krvnih zrnaca, odbrambenih tela, sokova, žlezda sa unutrašnjim i spoljnim lučenjem, kao i za održavanje tečnosti u ćelijama i izvan njih. Bez ovih materija život se ne bi mogao održavati, pa je zato potrebno da se unose u dovoljnim količinama, jer njihov nedostatak remeti funkcije organizma. spadaju belančevine i mineraine soli. Potrebe odojčeta za belančevinama su nekoliko puta veće nego odraslog čoveka, jer je ono u fazi rasta i razvoja. Belančevine životinjskog porekla kao što su meso, riba, jaje i biljnog porekla pasulj, soja i slično treba da se unose u organizam 50% u odnosu na ukupno unetu hranu u toku jednoga dana. U manjim ili većim količinama, u našem su organizmu zastupljene su skoro sve mineralne soli, pa je zato i njih potrebno svakodnevno unositi u organizam. Povrće i voće je bogato mineralnim solima i veoma je važno kako se priprema. Potrebno je da se povrće kuva u slanoj vodi, a voće jede presno ili u sveže pripremljenim sokovima, bez dodataka.

Energetske materije
Energetske materije su masti i ugljeni hidrati i oni služe za stvaranje energije u organizmu. Masti, pored stvaranja energije, učestvuju i u izgradnji ćelija, daju ukus hrani i potpomažu iskorišćavanje vitamina koji su topivi u mastima. Jedan gram masti ima 9 kalorija. Razgradnjom ugljenih hidrata, stvara se potrebna energija za rad organizma koju čini 5,0 % kalprijske vrednosti unete hrane. Nojjednostavniji ugljeni hidrat koji čovek unosi u organizam je glikoza. U ovu grupu spada voćni šećer-fruktoza, dok su složeniji običan šećer-saharoza, mlečni-laktoza i slad-maltoza. U organizmu svi ovi šećeri se varenjem razlažu na glikozu koja predstavlja jedinu formu šećera koja sagorevanjem u organizmu, daje energiju. U žitaricama i povrću nalazi se skrob, najsloženija forma šećera. Delimično se razlaže kuvanjem pečenjem, a konačna razgradnja do glikoze postiže organizmu varenjem.

Zaštitne materije
Protektivne iIi zaštitne materije potpomažu normalno korišćenje svih sastojaka hrane i bez njih se ne mogu obavljati vrlo složeni i važni procesi za život čoveka. Organizam nije sposoban da sam stvara ove materije pa se one unose hranom. To su vitamini i voda.
Bez vitamina ćelije ne mogu da rade te se ne može izvršiti razmena u organizmu i čovek ne može da živi. Njihov nedostatak dovodi to teškog oštećenja i izaziva poremećaj raznih funkcija. Vitamina ima više vrsta. Detaljan opis, čemu služe i gde ih ima, nalazi se u posebnom odeljku ovog sajta link ćete naći na kraju ove stranice.
Ovde ćemo istaći da ih, uglavnom, ima u povrću i voću, a mogu se podeliti u dve grupe, prema topivosti u mastima ili vodi. Vitamini A,D,K i E se rastvaraju u mastima. U vodi se rastvaraju vitamini grupe B i vitamin C. Voda, kao osnovni sastojak svake žive materije, čini 67% čovekove težine, a kod novorodenčeta 75%. I potrebe odojčeta za vodom su znatno veće nego kod odraslih. U prvih 6 meseci 150 ml, na svaki kilogram bebine tešine, na dan, a od 6-12 meseci 100 ml na svaki kilogram bebine težine.

Ishrana podmlatka
Deca, kao i odrasli, svoje nutritivne potrebe obezbeduju svakodnevnim uzimanjem različitih vrsta hrane životinjskog i biljnog porekia. Postoji tesna povezanost ishrane i zdravlja dece svih uzrasta. Pravilna ishrana je preduslov dobrog zdravija. Ona ornogućava normalan rast i razvoj dece i obezbeduje dobro stanje ishranjenosti. Dobro ishranjena deca redje oboljevaju, posebno od crevnih infekcija i inkcija organa za disanje, a i kada obole, bolest ima bolju prognozu.
U prvim mesecima života mleko je jedina hrana koju odojče dobija. Majčino mleko je najbolja hrana za svu donešenu odojčad. Ono je prilagođeno nutritivnim potrebama odojčeta, fiziološkom stanju digestivnog sistema ograničenim ekskretornim mogućnostima bubrega u prvim mesecima života. Majčino mleko podmiruje sve nutritivne potrebe odojčeta u prvih 4-6 meseci života sa izuzetkom vitamina D. Dojenje ima mnoge prednosti u poređenju sa ishranom drugih vrsta mleka.